Sreli smo se nakon dužeg vremena, pa sam mu rekao: „Dragi Heinz, više te ne viđam na našim sastancima za mladež i proučavanjima Biblije!“ Na to on odgovori: „Pa znate, u međuvremenu samo malo promislio o svemu. Vi neprestano govorite o Isusu koji je umro za grešnike, ali meni ne treba žrtveno janje koje bi platilo za moje grijehe. Ako sam nešto krivo učinio i ako postoji Bog, ja ću zbog svog djela stati pred njega.

Smiješno mi je da bih ondje trebao nekakvog Spasitelja koji je umro za mene!“

Ja odvratih: „Dobro, dragi prijatelju! Ti ćeš se pred svetim Bogom pozvati na pravo. To možeš učiniti, bez daljnjega! Možeš odbaciti Isusa i reći: 'Pozivam se na Božje pravo!' Ali, dragi moj, nek ti bude jasno jedno: u Francuskoj se sudi prema francuskom pravu, u Engleskoj prema engleskom pravu, a pred Bogom – po Božjem pravu! Dragi moj, nadam se da nisi prekršio ni jednu jedinu Božju zapovijed, inače ćeš biti izgubljen! – Doviđenja!“

„Samo trenutak“, reče, „pa nije valjda Bog tako sitničav?!“ „Nego što?“ odvratih ja. „Kako ti zamišljaš Boga?! Zamisli da sam ispravno i dobro proživio pedeset godina i tada tri minute krao. To se sazna i mene izvedu pred sud.

Stojim pred sucem i objašnjavam mu: 'Gospodine suče, ne budite tako sitničavi! Što znači ako sam tri minute krao u odnosu na pedeset ispravno proživljenih godina! Tko bi mogao biti tako sitničav da me sad kazni zbog toga, gospodine suče!?“ – Možeš li si to predočiti? - Na takvo što sudac bi mi odgovorio: 'Samo trenutak! Ja nisam ni spomenuo vaših pedeset ispravno proživljenih godina, već one tri minute u kojima ste krali! Zakon vas osuđuje zbog te tri minute!' – Kada tako postupa jedan zemaljski sudac, koliko li će strože postupiti Bog?“ …»